ПОЛИТИКА НА ПРИВАТНОСТ

Веб страницата www.ccc.org.mk користи колачиња за да го подобри вашето искуство на веб страницата. Колачиња (“cookies”) се мали текстуални фајлови кои се снимаат на вашиот компјутер или мобилен уред и кои се користат за прибирање информации преку кои се овозможува препознавање на вашиот компјутер при вашата следна посета на нашата страница, со што се овозможува побрз пристап. Преку колачињата не се прибираат лични податоци. Сите информации добиени преку нив на ниту еден начин нема да ja загрозат вашата приватност.

При посетата на www.ccc.org.mk нашата веб страница може да евидентира информации како името на пребарувачот на интернет, типот на компјутерот, како и технички информации за конекцијата што ја користи корисникот при посетата на веб страната, како што се оперативен систем и давателот на интернет-услугата, IP (интернет протокол) адреси кои се доделуваат од страна на давателот на интернет-услугата и се различни за секој корисник и слични информации.

Со посета на нашата веб страница вие се согласувате со Политиката за приватност како и со евентуалните измени на истата која може повремено да се менува, без претходно известување. Прикажи помалку
Center for Civil Communications
Print
PDF

Active Transparency of Institutions is Still Very Low

on .

Today, 11 June 2019, the Center for Civil Communications published the ranking list of institutions under the Index of Active Transparency, which concerns proactive publication of public information for the year 2019 (March 2019) and covers all ministries, the Government and municipalities. The Index shows some key aspects, as follows:

-In 2019, active transparency of ministries and municipalities remains very low, although it is marked by an increase compared to last year. The compliance rate with obligations on proactive publication of information for all 97 institutions accounts for 56% (from possible 100%) and is increased by 12.5 percentile points compared to last year (when the average compliance rate stood at 43.5%).

-For the third year in a row, proactive publication of information by ministries shows a trend of increase and they demonstrate a significantly better track record compared to municipalities which, after two-year trend of decline, are demonstrating improvement in terms of active transparency. Average rate of active transparency accounts for 77.6% among ministries and 51.7% among municipalities.

-Bitola maintained its overall first rank from last year, while the best ranked among ministries this year is the Ministry of Agriculture, Forestry and Water Economy, as the second ranked institution overall. As regards regions across the country, the East Region has taken the primacy from last year’s top ranked Pelagonija Region, with the Skopje Region dropping to the bottom of this list.

-Both ministries and municipalities publish the least information on their respective financial matters, whereby the compliance rate among ministries stands at 57% and among municipalities it accounts for only 26% of information they are obliged to publish.

-As regards the response rate to requests submitted to all institutions under the instrument for free access to public information on the same day and with the same contents, municipalities responded thereto within an average deadline of 21 days (last year it was 20 days) and ministries responded within an average deadline of 34 days (last year it was 41 days). Unlike last year when all institutions responded to information requests, this year as many as 12% of institutions did not disclose information requested.

The Index of Active Transparency is developed as part of the activity Public Spending for Public Good, supported under the USAID Civic Engagement Project. This activity aims to increase effective public spending by reducing corruption and increasing transparency. For more information about work and activities of the Center for Civil Communications, please visit our website www.ccc.org.mk and http://www.opendata.mk/.

NOTE TO EDITORS

Since 1993, the American people, through USAID, have invested over 640 million dollars in North Macedonia. USAID is the world’s premier international development agency and catalytic actor driving development results. USAID’s work advances U.S. national security and economic prosperity, demonstrates American generosity and promotes a path to recipient self-reliance and resilience. For more information, please visit our Facebook pages: https://www.usaid.gov/north-macedonia and https://www.facebook.com/USAIDNorthMacedonia/

Print
PDF

Резултати од мониторингот на јавни набавки и анкетата меѓу фирмите

on .

There are no translations available.

Скопје, 22 мај 2019 година - Центарот за граѓански комуникации го објави извештајот од мониторингот на јавните набавки во земјата за периодот јули-декември 2018 година, како и резултатите од анкетата на фирмите за нивното искуство при учеството на тендерите.

Клучните наоди од мониторингот вклучуваат:

- Зачестено се спроведуваат големи тендери кои не се делат на делови, и со тоа се оневозможува конкуренција помеѓу фирмите, односно се доведува во прашање рационалното и ефикасното искористување на средствата.

- Конкуренцијата во јавните набавки во второто полугодие од 2018 година е влошена во однос на првото полугодие. Гледано на годишно ниво, во дури 32% од мониторираните тендери е добиена само една понуда.

- Зголемена е примената на нетранспарентната постапка со преговарање без објавување оглас. Во 2018 година се склучени вкупно 596 договори без објавување оглас, во вредност од 33 милиони евра, што е за 4 милиони евра повеќе од 2017 година.

- Продолжува да расте бројот на тендери што се поништени. Во 2018 година, целосно или делумно се поништени 27% од сите постапки за јавни набавки, што претставува раст од 3 процентни поени во однос на претходната година.

- Спроведувањето на јавните набавки од локално ниво се карактеризира со истите проблеми како години наназад: ниска конкуренција, многу тендери со по еден понудувач, висок процент на поништени тендери и стари, лоши, практики.

- Во 2018 година, фирмите доставиле 695 жалби до Државната комисија за жалби по јавните набавки, што претставува зголемување во однос на претходната година за дури 37%.

Најновата анкета меѓу фирмите покажува дека:

- Најчест проблем со којшто се соочуваат фирмите во јавните набавки и натаму е “најниската цена” како единствен критериум;

- Задоцнетото плаќање падна од втор најчест проблем лани, на осмото место годинава, иако сè уште просечно се чека по 6 месеци и 12 дена за наплата на побарувањата за завршените набавки;

- 48% од фирмите сметаат дека “секогаш” или “често” има корупција во јавните набавки;

- Просечната оценка со која фирмите го оценуваат процесот на јавни набавки во земјава изнесува 2,87, што е незначителен пораст во однос на лани кога оценката беше 2,85.

Print
PDF

Policy paper

on .

Planning of Public Procurements in Macedonia: Between the Needs and the Reality - State-of-affairs, problems that need to be addressed, and proposals for improvement.

Print
PDF

Зa новогодишно украсување потрошени 615 илјади евра

on .

There are no translations available.

Денеска, 5 февруари 2019 година, Центарот за граѓански комуникации ја објави базата на податоци за сите тендери на локалните власти за новогодишно украсување за дочекот на 2019 година. Базата на податоци открива дека за дочекот на Новата 2019 година се украсија повеќе општини и се потрошија повеќе пари од лани. Локалните власти склучија договори за новогодишно украсување во вкупна вредност од околу 615 илјади евра. Најголем дел од парите завршија кај скопската фирма Линк Медиа Плус која за два договори (со Градот Скопје и со Општина Струмица) ќе добие над 300 илјади евра, а најголем број на договори и тоа дури 11 во вкупна вредност од 185 илјада евра добила фирмата Метал-Вет-Ел од Скопје.

Базата на податоци дава преглед на трошоците за новогодишно украсување во период од 4 години и овозможува споредба дали одредена општина го зголемила или намалила овој трошок. Податоците од оваа база се ставаат на располагање во отворен формат за служат како основа за натамошно користење и истражување.

Оваа база на податоци е дел од предвидените десет истражувања и бази на податоци за трошењето на јавните пари кои ќе се реализираат во рамките на проектот Јавно трошење за јавно добро, поддржан од Проектот на УСАИД за граѓанско учество. Целта на проектот што го спроведува ЦГК е зголемување на ефективноста на јавното трошење преку намалување на корупцијата и зголемување на транспарентноста.